О књизи: 1971. / Изгледао је младо. Превише млад да наручим мартини у једанаест четрдесет пет ујутру. И тако, на лагано климнуће Џоан, наше конобарице, морао сам да напустим бар и помало мамурну дописницу Вашингтон поста да приђем младом пијанцу и уверим се да му је двадесет и једна година. Још није дошло време за ручак . Репортер и ја смо пијуцкали пиво и размењивали утиске о војној бази у северном Тексасу где је, давно, свако од нас провео неколико месеци пре него што је послат у Европу. И дошли смо до општег мишљења да нам ови месеци нису остали упамћени као један светли тренутак. Дао бих му деветнаест, највише двадесет, али можда је његова плава, скоро бела коса, скупљена у реп на потиљку, учинила да изгледа млађе.